Planetarna astrofotografija

VODIČ KROZ PRIPREMU I OBRADU RGB MATERIJALA

Snimanje planeta monohromatskom kamerom uz pomoć kompleta CCD filtera je naprednija tehnika planetarne astrofotografije i omogućuje odlične rezultate u amaterskoj izvedbi.

O samoj upotrebi opreme i načinu snimanja tom tehnikom ovde neće biti reči, akcenat je na procesima pripreme i obrade snimljenog materijala od njegovog sirovog stanja u obliku tri crno-bela video snimka do krajnjeg rezultata kao jedne kolor fotografije.

mars-_juputer-_saturn_mak180mmMars, Jupiter i Saturn u R-RGB – Maksutov Cassegrain 180mm

STAKIRANJE

Na početku imamo samo sirove video snimke svakog kanala zasebno. R, G i B su tri osnovna kanala koja će svojom kombinacijom dati fotografiju u punoj boji. Da bi došli do toga, moramo prvo video svakog kanala da „stakiramo“ zasebno. Bez ikakve sumnje taj posao najbolje radi besplatni softwer AutoStakkert!2

Sam proces stakiranja i parametri koje treba upotrebiti u AutoStakkert!2 zavisiće od više faktora: koje je telo Sunčevog sistema u pitanju, kakvom je opremom snimljen materijal, atmosferski uslovi, kao i dužina, kvalitet i rezolucija snimka… Shodno tome je potrebno pažljivo izabrati najbolji pristup svakom video klipu individualno.

Važna stavka na koju treba da se obrati posebna pažnja još prilikom snimanja je da histogrami svakog kanala moraju biti usklađeni. To znači da gledamo najvišu tačku signala histograma da se podudara na svim kanalima, inače će kasnijije biti teško uskladiti intenzitet svih kanala međusobno što dovodi do pogrešnog balansa boja pa rezulat vrlo lako može da završi u neprirodnim bojama.

Nakon uspešnog stakiranja dobićemo tri sirove monohromatske fotografije R, G i B kanala i možemo preći na prvu fazu obrade koja podrazumeva samo izoštravanje svakog ponaosob, druga faza obrade je kasnija i izvodi se nakon što sastavimo kanale.

IZOŠTRAVANJE

Potrebno je da poboljšamo definiciju detalja iz mutnoće snimljenog materijala svakog zasebnog kanala dobijenog stakiranjem. Taj proces se radi uz pomoć Wavelets transformacije koja izoštrava detalje različitih dimenzija, ili uz pomoć algoritama dekonvolucije koji matematički rekonstruišu mutne detalje. Lično preferiram samo wavelets metod dostupan u okviru besplatnog softvera Registax.

 Važno je ne „zaletati se“ u izoštravanju i kontrastu sa “wavelets” metodom jer će izazvati šum i druge probleme. Poenta RGB-a je da predstavi obojenost objekta, dovoljno je na frejmovima eliminisati zamućenost nakon stakiranja, bez preteranog insistiranja na detaljima.

Takođe, za svaki kanal je poželjno da bude što sličnije obrađen u fazi izoštravanja. Valja zadržati iste parametre na svakom, osim ako su zbog lošije atmosfere oni drastičnije različiti pa je obično plavi (B) signal dosta mutniji i zahteva malo prilagođavanja parametara.

wavelets_transformacija_pre_i_posle

KOMBINOVANJE R, G i B KANALA

Kada smo pripremili svaki kanal konačno možemo da ih ukombinujemu u jednu fotografiju.

Za taj proces ima više besplatnih softvera ali za najbolju kontrolu preporučujem Adobe Photoshop.

Sam proces je lak i brz. Tri monohromatske fotografije koje smo pripremili će zameniti odgovarajuće RGB kanale na novoj slici lakom zamenom uz pomoć copy/paste R,G ili B frejma direktno u odgovarajući kanal. Koišćenjem AutoStakkert!2 za stakiranje, frejmovi će biti međusobno centrirani i poklapanje kanala će biti savršeno bez potrebe za dodatnom intervencijom.

RGB_kombinacija.jpg

Kada se uključe sva tri kanala, konačno smo dobili fotografiju planete u boji i sada imamo izbor kako ćemo nastaviti dalju obradu materijala.

  1. Možemo nastaviti obradu dobijenog RGB kompozita. Direktno primenimo standardne tehnike poboljšanja slike kao i u generalnoj astrofotografiji. Kontrast, izoštravanje, umanjenje šuma, saturacija…Takvu fotografiju karakterišemo kao standardnu RGB
  1. Možemo stvar dodatno zakomplikovati i primeniti poseban „Luma“ lejer koji će biti zadužen za definiciju detalja, kontrasta i kontura, dok ćemo RGB kompozit zadržati samo kao lejer sa informacijom o boji ne forsirajući nikakve posebne detalje iz njega sem onih koji se direktno tiču boje. U teoriji i praksi ova će metoda dati bolje rezultate. Takav kompozit generalno zovemo L-RGB

KOMPOZIT SA LUMOM

Luma kanal može da bude zasebno snimljen materijal u specifičnoj frekvenciji svetlosti i uvek je u monohromatskom obliku, što može da rezultira velikim poboljšanjem u nivou detalja na RGB podlogu na koju se primeni.

Za razliku od R, G i B frejmova koje smo uz pomoć wavelets transformacije izoštrili nešto suptilnije, kod lume treba izvući optimalan ili nesto jači kontrast detalja i teksture za pun efekat.

Za lumu se može koristiti sledeće:

 – L filter, standardna luma, predstavlja kompletan RGB opseg bez UV i IR frekvencija.

Isto je što i klasičan UV-IR cut filter i često prati komplet CCD filtera za mono kameru. Takozvani „LRGB filter set“ u principu je od najmanje koristi.

– IR-Pass filter. Poseban filter za planetarnu astrofotografiju koji propušta samo infracrveni deo spektra. Zbog slabog uticaja turbulencija u tom delu spektra, može dati visok kontrast i više detalja površine planete.

– R, G ili B filter. Odličan rezultat se postiže i sa ponovnim korišćenjem već snimljenog materijala jednog od kanala. Izaberemo najuspešniji, odnosno najdetaljniji kanal iz materijala koji smo već snimili za RGB kompozit. Obično se crveni (R) kanal pokaže kao najoštriji ali to ne mora da bude uvek slučaj.

Shodno tome, krajnji kompozit inače generalno nazvan L-RGB, prema frekventnom opsegu u kom je luma možemo tačnije da definišemo i kao: L-RGB; IR-RGB; R-RGB; G-RGB ili B-RGB…

Izabrani luma kanal primenjuje se procesom „blendovanja“ preko postojećeg RGB kompozita. U Photoshop aplikaciji to postižemo sa layer blending mode postavljenim na luminosity i zatim umeren procentom delovanja po želji. Postoje i drugi softveri koji ceo taj proces automatizuju.

Luma_Poredjenje.jpgKorišćenjem različitih kanala za luma layer ističemo različite detalje na površini planete

FINALNA OBRADA

Na RGB podlozi koja nam predstavlja svu informaciju o boji, po potrebi primeniti akcije koje bi se odnosile na sam kolorit. Color Balance, Saturation…

Poenta korišćenja zasebnog lejera lume je mnogo bolja kontrola nad šumom i detaljima jer sve željene procese poboljšanja izvodimo u monohromatskom obliku samo na luma lejeru, pritom uopšte ne uznemiravajuci pripremljenu RGB podlogu koja nam daje prirodnu obojenost koju želimo da zadržimo.

Kao konačni rezultat treba da dobijemo fotografiju planete sa jasnim detaljima i teksturom, prirodnih boja i bez preteranog šuma.

Konacni_Rezultat.jpg

Autor: Vasilije Ristović, AD Aristarh

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s